Нети Стивенс

Нети Стивенс
Нети Стивенс
	Нети Стивенс
Лични подаци
Датум рођења	7. јул 1861.
Место рођења	Кавендиш, САД
Датум смрти	4. мај 1912. (50 год.)
Место смрти	Балтимор, САД
Држављанство	Америчко
Образовање	Универзитет Вестфорд
Научни рад
Познат по	XY-детерминацији пола

Нети Марија Стивенс (енгл. Nettie Maria Stevens; Кавендиш, 7. јул 1861 — 4. мај 1912) била је америчка научница из области генетике. Године 1906. је утврдила да мужјаци тврдокрилаца производе две врсте сперме (сперматозоида), једну са великим хромозомом и једну са малим хромозомом. Када сперма (сперматозоид) са великим хромозомом оплоди јаја добија се потомство женског пола, а ако сперма (сперматозоид) са малим хромозомом оплоди јаја добија се потомство мушког пола. Овај феномен је примећен и код других животиња, укључујући и човека, и постао је познат као XY-систем за детерминацију пола.^[1]^[2]^[3]

Младост

Нети Марија Стивенс је рођена 7. јула 1861, у Кавендишу, Вермонт, као дете Јулије (рођена Адамс) и Јефрема Стивенса. Након смрти мајке, отац се оженио по други пут и породица се преселила у Вестфорд, Масачусетс. Дипломирала је на Вестфорд Академији (средња школа) 1880. године.

Стивенс је предавала у средњој школи, а била је и библиотекар. Њене наставне активности укључивале су курсеве физиологије и зоологије, као и математике, латинског и енглеског језика. Њен интерес за зоологију је можда настао под утицајем курса за обуку наставника који је похађала на острву Мартас Винјард током 1890-их година.^[4]

Образовање

После обуке у трајању од три семестра, она је наставила своје школовање у Вестфилд Редовној Школи (сада Вестфилд Државни Универзитет) где је завршила четворогодишњи курс за само две године и дипломирала са најбољим просеком оцена у својој класи.^[5]

Након тога студирала је на Универзитету Станфорд, где је 1899. године завршила основне студије, а мастер диплому стекла 1900. године. Она је такође завршила и годину дана дипломског рада у области физиологије под вођством професора Јенкинса, као и из области хистологије и цитологије под вођством професора Мекфарланда.^[6] Стивенс је наставила своје студије у области цитологије на Брин Мор Колеџу, где је завршила докторат и била под утицајем рада претходног руководиоца катедре за биологију Едмунда Бичер Вилсона и његовог наследника Томаса Моргана.

Након доктората, Стивенс је добила позицију асистента-стажисте на Карнеги Институту у Вашингтону. Стивенс је 1905. године освојила награду за најбољи научни рад који је написан од стране жене. Други рад под називом „Истраживање сперматогенезе” нагласио је њен улазак у област истраживања детерминације пола и хромозомског наслеђивања. На Брин Маур Колеџу Стивенс се посветила темама као што су регенерација код примитивних вишећелијских организама, структура једноћелијских организама, развој сперме и јаја, деоба ћелија код морских јежева и црва.^[7]

Каријера

Стивенс је била једна од првих америчких жена којој је признат допринос у области науке. Она није почела са својим истраживањима све до својих тридесетих година и добијеног доктората (1903. године). Њено истраживање је завршено на Брин Маур Колеџу. Њена највиша позиција је била позиција сарадника у експерименталној морфологији (1905—1912). Она је успешно проширила области попут генетике, цитологије и ембриологије.

Нети је имала научно-истраживачку каријеру у водећим морским станицама и лабораторијама. Њен учинак се огледа у 38 публикација, а неке од њих доприносе идеји о хромозомском наслеђивању. Стивенс је пружила важне информације за Менделове и хромозомске теорије наслеђивања.

Пре него што је могла да постане професор, умрла је од рака дојке 4. маја 1912. у болници Џонс Хопкинс.

Посматрајући хромозоме инсеката, утврдила је да се код неких врста хромозоми разликују међу половима. Ово откриће је омогућило да се први пут разлике у хромозомима могу повезати са разликама у фичиким атрибутима (тј. да ли је јединка мушког или женског пола). Овај рад је завршен 1905. године. У експериментима је коришћен велики број инсеката. Она је идентификовала Y-хромозом код мрачњака — Tenebrio (ред тврдокрилци). Она је дошла до закључка да је хромозомска основа детерминације пола зависна од присуства или одсуства Y-хромозома. Проучавајући ткива јаја и процесе оплодње, Стивенс је предложила идеју да хромозоми увек постоје у паровима и да је Y-хромозом пар X-хромозома, што је откривено 1890. године од стране Хермана Хенкинга. Схватила је да је претходна идеја о томе да X-хромозом детерминише пол погрешна и да одређивање пола зависи од присуства или одсуства Y-хромозома. Стивенс је хромозом назвала "Y" само да би пратила Хенкингов "X" по афлабетном реду. ^[8]^[9]

Смрт

У својој педесетој години, након само 9 година од доктората, Нети Стивенс је умрла од рака дојке 4. маја 1912. године у Балтимору, Мериленд. Њена каријера је била кратка, али током ње је објавила око 40 радова.^[10] Нети Марија Стивенс је сахрањена у граду Вестфорд, Масачусетс.

Референце

^ Brush, Stephen G. (1. 6. 1978). „Nettie M. Stevens and the Discovery of Sex Determination by Chromosomes”. Isis. 69 (2): 162—172. JSTOR 230427. doi:10.1086/352001.
^ „Nettie Maria Stevens – DNA from the Beginning”. www.dnaftb.org. Приступљено 7. 7. 2016.
^ John L. Heilbron (ed.), The Oxford Companion to the History of Modern Science. Oxford University Press. 2003. , "genetics".
^ Hagen, Joel. Nettie Stevens and the Problem of Sex Determination. Minneapolis: University of Minnesota Press. стр. 37—47.
^ „Nettie Maria Stevens (1861–1912)”. The Marine Biological Laboratory. Архивирано из оригинала 31. 3. 2013. г. Приступљено 18. 8. 2013.
^ „ST17no1.pdf”. Google Docs.
^ Maltby, Margaret (1929). History of the Fellowships Awarded by the American Association of University Women. American Association of University Women. стр. 41—42.
^ Bainbridge 2003, стр. 3–5, 13
^ Schwartz 2009, стр. 170–172
^ „Nettie Stevens: A Discoverer of Sex Chromosomes”. Nature. Архивирано из оригинала 14. 3. 2016. г. Приступљено 6. 7. 2016.

Литература

Schwartz, James (2009). In Pursuit of the Gene: From Darwin to DNA. Harvard University Press. стр. 170—172. ISBN 978-0-674-03491-4.
Bainbridge, David (2003). The X in Sex: How the X Chromosome Controls Our Lives. Harvard University Press. стр. 3-5,13. ISBN 978-0-674-01621-7.

Спољашње везе

Биографија Нети Стивенс
Епизода 8: Нети Стивенс Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2018)(Babes of Science-енглески)

[JSTOR-1] Brush, Stephen G. (1. 6. 1978). „Nettie M. Stevens and the Discovery of Sex Determination by Chromosomes”. Isis. 69 (2): 162—172. JSTOR 230427. doi:10.1086/352001.

[auto-2] „Nettie Maria Stevens – DNA from the Beginning”. www.dnaftb.org. Приступљено 7. 7. 2016.

[3] John L. Heilbron (ed.), The Oxford Companion to the History of Modern Science. Oxford University Press. 2003. , "genetics".

[4] Hagen, Joel. Nettie Stevens and the Problem of Sex Determination. Minneapolis: University of Minnesota Press. стр. 37—47.

[MBL-5] „Nettie Maria Stevens (1861–1912)”. The Marine Biological Laboratory. Архивирано из оригинала 31. 3. 2013. г. Приступљено 18. 8. 2013.

[google-6] „ST17no1.pdf”. Google Docs.

[7] Maltby, Margaret (1929). History of the Fellowships Awarded by the American Association of University Women. American Association of University Women. стр. 41—42.

[8] Bainbridge 2003, стр. 3–5, 13

[9] Schwartz 2009, стр. 170–172

[Death-10] „Nettie Stevens: A Discoverer of Sex Chromosomes”. Nature. Архивирано из оригинала 14. 3. 2016. г. Приступљено 6. 7. 2016.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

Нормативна контрола
Међународне	FAST ISNI VIAF WorldCat
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе Холандија
Остале	Енциклопедија Британика 2 IdRef